Kad vas sreća napusti

Datum kreiranja četvrtak, 22 april 2010 22:47

Jeste li već jednom pokušali da prestanete sa igrama na sreću ili klađenjem i niste uspeli? Kockate li se prvenstveno kad vam je dosadno, kada ste pod stresom i kada ste tužni? Imate li novčanih problema zbog svojih troškova za kockanje ili klađenje? Pokušavate li da sakrijete svoju strast prema kockanju? Imate li problema u porodici zbog vašeg čestog kockanja ili klađenja? 

Ako ste na jedno ili više ovih pitanja odgovorili potvrdno, trebalo bi da razmislite o svom kockanju, odnosno klađenju i potražite pomoć stručnjaka, glasi savet psihijatra i stručnog koordinatora projekta „Odgovorno kockanje” odštampan na flajerima koji se od pre nekoliko dana mogu naći u jednom lancu kockarnica širom Srbije. 

 

Na brošuri pod nazivom „Kad vas sreća napusti“ kockari se podsećaju da bezazlena zabava može postati destruktivna bolest – ako se otme kontroli i pozivaju da potraže pomoć stručnjaka ako primete da je kockarnica postala njihova druga kuća, a kocka prouzrokovala niz problema u njihovoj – prvoj kući i na tekućem računu. 

 

Kako objašnjava dr Ivica Mladenović, psihijatar, porodični terapeut i koordinator ovog programa, projekat „Odgovorno kockanje” finansira jedan veliki evropski proizvođač aparata za kockanje, a ovaj projekat je strateški podržan od strane Udruženja priređivača igara na sreću, kao i ovlašćenih servisera i proizvođača aparata za igre na sreću. 

 

„Odgovorno kockanje je kockanje pod kontrolom i motivisano je idejom „ja sam odlučio da se razonodim, izdvojim određenu svotu novca nakon koje ću prestati da igram, bez obzira na to da li dobijam ili gubim.“ Činjenica je da je kockanje odobreno od strane države, ali je isto tako činjenica da statistički podaci svedoče da između 0,1 i jedan procenat opšte populacije spada u patološke kockare. Zbog toga smo odlučili da sve kockare koji procenjuju da se zabava otrgla kontroli pozovemo da potraže pomoć stručnjaka, objašnjava dr Mladenović. 

 

On dodaje da u mnogim evropskim zemljama priređivači igara na sreću imaju obavezu da finansiraju projekte prevencije stvaranja zavisnosti i napominje da je u sadašnjoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti kockanje definisano kao „poremećaj navika i impulsa“, a ne kao bolest zavisnosti, ali će već u sledećoj reviziji ove klasifikacije patološko kockanje biti tretirano kao zavisnost. 

 

Ako je kockanje bolest zavisnosti, da li se može napraviti analogija sa odgovornim ispijanjem alkoholnih pića? Naš sagovornik spremno odgovara da bi odgovorno ispijanje bilo sinonim za odlazak u kafanu sa idejom da se u njoj popije samo određeni broj pića. 

 

Neuropsihijatar dr Vera Trbić objašnjava da postoje osobe koje se kockaju rekreativno, one osobe koje imaju problem sa kockom i osobe koje su zavisne od kocke. Ona procenjuje da će ovakvu vrstu „apela” ozbiljno shvatiti osobe koje se kockaju rekreativno, a da će se na poziv za stručnu pomoć oglušiti pravi zavisnici, odnosno osobe kojima je kocka napravila niz životnih glavobolja. 

 

„Ono što karakteriše sve zavisnike, pa i patološke kockare, jeste uverenje da nisu zavisni, da nemaju problem sa kockom i imaju sposobnost da sa kockanjem prekinu kad hoće – što, naravno, ne odgovara istini. Iskustvo psihijatara i psihoterapeuta koji rade sa patološkim kockarima kaže da se više ljudi izleči od alkohola nego od kocke, jer u lečenju kockarske zavisnosti ne postoji medikamentno lečenje”, ističe dr Trbić. 

 

Ona objašnjava da kockanje obično počinje sa školskim džeparcem, a završava se sa zelenašima. Na velika vrata kockarske zavisnosti obično se ulazi preko kladionica, i to u adolescentnom periodu, a roditelji mladića koji u kladionicama troše svoje džeparac i testiraju svoju sportsku „intuiciju” obično se teše razmišljanjem „bolje da ide u kladionicu, nego da se drogira”. Neki od ovih roditelja nakon nekoliko godina dolaze na porodičnu terapiju sa pričom da su podigli astronomske kredite za vraćanje kockarskih dugova ili da su im zelenaši za vratom. 

 

„Dijagnoza patološkog kockanja ne postavlja se na osnovu nedeljnog ili mesečnog broja odlaska u kockarnicu, već na osnovu „štete“ koju ova razorna navika ostavlja u životu osobe. A to u slobodnom prevodu znači da se ova dijagnoza postavlja ako se ustanovi da osoba oseća jaku žudnju prema kocki i da sve svoje dnevne aktivnosti usmerava ka kockanju, gubi osećaj za realnost, zadužuje se za velike novčane iznose i(li) kreće putem kriminala“, upozorava naša sagovornica.